Na nedavno završenom Trećem Autonomnom Festivalu Žena – AFŽ u Novom Sadu organizovane su dve projekcije filma Quo Vadis Aida, rediteljke Jasmile Žbanić, u petak, 10.juna, a zatim je zbog velikog interesovanja publike film imao dodatnu projekciju u nedelju, 12.juna. Prijave su stizale i nakon projekcija, što govori da postoji interes javnosti da pogleda ovo filmsko ostvarenje, saopštile su organizatorke Festivala.
„Iako su film u javnosti mnogi proglasili antisrpskim i pre nego što su ga pogledali, reakcije na film tokom AFŽ-a dokaz su da nikakvo huškanje ili zauzimanje strana u vezi sa ovim filmom ne može osporiti identifikaciju svakoga od nas sa borbom jedne majke, sa osjećajem da je bol ista za svako ljudsko biće”, ističe se u saopštenju.
Dodaje se da je reč o filmu koji osnažuje u borbi za pravdu, za dobrotu, te da je Quo Vadis Aida film antiratne poruke i poziv na pomirenje.
To, kako navode, potvrđuju i poruke rediteljke Jasmila Žbanić u onlajn obraćanju publici na Autonomnom Festivalu Žena – AFŽ:
„Ja razlikujem političke akcije od onog šta misle građani. Razlikujem šta je propagandno delovanje od onoga šta ljudi osjećaju. Postojala je ta tendencija da ljudi ne pogledaju film time što film ogadiš od samog početka, ljudima daš do znanja da ga ne treba gledati. U svakom diktatorskom režimu postoji tendencija da ljudi ne misle svojom glavom. Ali mislim da ljudi koji pogledaju film shvate da nije napravljen ni iz kakvih zlih namjera, nego naprotiv da se shvati šta je bilo i da se ide dalje. Cilj ovog filma je da se ljudi uspiju emancipirati od nekih postojećih narativa i uđu u jedan dugačiji, ženski narativ samog rata… Kada smo analizirale postojeće ratne filmove, bez obzira što su neke od njih i radile žene i što su bili antiratni, u slikama tih filmova postoji toliko prepreka da se shvati ono što rat stvarno jeste, a za mene je rat banalnost zla, što bi rekla Hana Arent, i i vrhunac patrijarhata. Rat je zaista vrhunac patrijarhata“, rekla je na AFŽ-u rediteljka Jasmila Žbanić
Ona se osvrnula na zamjerke koje film dobijao u Federaciji BiH, o tome kako nije dovoljno prikazao strahote rata i genocida u Srebrenici. Kako kaže, njena odluka je bila da ne glorifikuje ubistva, i da ne stavlja gledaoce u poziciju voajera jer ne vidi nikakvu vrstu spektakla u ratu.
„Bila sam u Sarajevu četiri godine rata i za mene nijedna ratna situacija nije bila ni spektakularna, ni estetska, ni zanimljiva, bila mi je banalna i strašna i sa te strane sam željela govoriti. Naravno ne vide svi ljudi tako, bilo je puno želja da se napravi neki nacionalni mit, da se napravi neki herojski film. Ja na to ne pristajem. Meni je važno da su žene Srebrenice, majke Srebrenice pogledale film i da su ga prihvatile kao svoj. U Evropski parlament, na dodjelu nagrade LUX, vodila sam Muniru Subašić, majku Srebrenice koja je govorila ispred EP. Tražila je da se zaustavi rat u Ukrajini jer umiru ljudi i majke ukrajinske plaču, ali je rekla da i ruske majke plaču. I posle gledam na FB, neki evropski parlamentarci su prenjeli, kako je Munira Subašić rekla da plaču ukrajinske majke, da zaustavimo rat, i nijedna reč o ruskim majkama. E, to je muška perspektiva rata u kojoj samo oni na dobroj strani mogu da plaču, a ne postoji bol na drugoj strani. Majku jednako boli kada ti djete umre, gdje god da si. Mislim da je to moć Majki Srebrenice, što su to shvatile, što su se povezale i sa srpskim i sa hrvatskim majkama. Da one danas vode zemlju i našu regiju svima bi nam puno bilo bolje“, poručila je Jasmila Žbanić.
Neposredno pred početak Autonomnog Festivala Žena film “Quo vadis, Aida“ dobio je ovogodišnju evropsku nagradu LUX, koju dodjeljuju Evropski parlament i Evropska filmska akademija, u partnerstvu sa Evropskom komisijom i Europa Cinemas. Proglašen je prethodno i za najbolje evropsko ostvarenje na 34. dodjeli Evropskih filmskih nagrada u decembru 2021. godine, a kao BiH kandidat ušao je u uži izbor za nagradu Američke filmske akademije Oskar.
