U pozivu na Spasovdansku litiju u Beogradu piše da se radi o molitvi za mir, ali taj mir je “na veoma apstraktnom nivou”, izjavio je sociolog religije i profesor na Pedagoškom fakultetu u Somboru Slobodan Sadžakov.
On je u emisiji „Iza vesti“ na TV N1 kazao da ceo svet jasno osuđuje agresiju Rusije u Ukrajini, dok u Srbiji uopšte nije jasan stav i imamo “jedno zakukuljeno stanovište”.
“Da li je reč o miru u Ukrajini, da li je reč, kao što misice rade, o pozivu na ‘mir u svetu’, da li je reč o miru u regionu…” rekao je Sadžakov.
Ocenio je da zbog putinofilije i rusofilije Srbija nije u stanju da se jasno odredi kao država, bilo da je reč o vlasti i opoziciji, ali da to nije uradila ni Srpska pravoslavna crkva.
Sadžakov dodaje i da se normalizovalo uvođenje “gradskih slava”, što ne postoji nigde u sekularnim državama i što narušava podjelu crkve i države.
“Kroz gradske slave, školske slave, molitve u okviru vojske se to narušava, a mi smo se adaptirali”, rekao je on.
Na opasku da se crkva nije “molila za mir” 1992. godine, tokom protesta u Beogradu protiv opsade Sarajeva, profesor kaže da je slično bilo i sa Vukovarom i Srebrenicom.
“Naši građani ne vide ili ne žele da vide da je Sarajevo četiri godine bilo pod opsadom, da je skoro 12.000 civila ubijeno u zverskom četničkom bombardovanju a da je među njima 1.601 dete”, rekao je Sadžakov.
Na pitanje o aferama sa kojima se SPC nije suočila, kao što su slučajevi seksualnog zlostavljanja, Sadžakov govori da Crkva to zataškava umesto da smogne snage da se suoči sa tim, što bi bila prva faza obnove moralne snage Crkve.
Na pitanje o tome što je predsednik Aleksandar Vučić tokom inauguracije izašao iz protokola dodajući reči “tako mi Bog pomogao” nakon polaganja zakletve, Sadžakov kaže da predsednik svakodnevno izlazi iz ustavnih ovlašćenja, pa se to desilo i u ovom slučaju.
Naveo je da je od vremena predsednika Vojislava Koštunice na delu simbioza Crkve i države i udaljavanje od sekularizacije, i da državi treba podrška SPC, a Crkva ima velike beneficije.
“To je sinteza koja je antimoderna ali u Srbiji dobro funkcioniše”, kazao je.
Na pitanje šta spaja Vučića i patrijarha Porfirija, odgovara – brojni interesi.
“Ali u suštini ih spaja jedna stara nacionalistička politika i stara koncepcija kako srpska država treba da izgleda”, rekao je on.
Toliki upliv Crkve u društveni život govori da je reč o sofisticiranijoj verziji srednjeg veka, ocenio je.
Prema njegovoj oceni, Srpskoj pravoslavnoj crkvi odgovara ovakvo stanje “kao iz vizantijskog perioda”.
U Novom Sadu je SPC prisvojila obeležavanje godišnjice Novosadske racije, a sveštenici osveštavaju i domove zdravlja, dodao je Sadžakov.
Upitan da li je jednako loše to što deo građana koji je protiv vlasti ima favorite u Crkvi, odgovara potvrdno, i navodi primer glasina da će se vladika Grigorije kandidovati za predsednika države.
Nismo kao društvo u stanju da rodimo normalnu partiju pa posežemo za sveštenim licem, kao da se radi o “pravoslavnoj džamahiriji”, rekao je Sadžakov i ocenio da je to potpuno pogrešno.
Na pitanje da li veruje da će do kraja juna biti potpisan temeljni ugovor sa Crnom Gorom, kaže da je taj ugovor postao predmet trgovine.
“Sva ta fama oko religije i u Crnoj Gori i u Srbiji služi da se pomeri fokus sa životnih problema”, rekao je Sadžakov.
