U Francuskoj će sutra biti održan drugi krug parlamentarnih izbora koji su neizvjesni za centriste predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) jer se ne zna da li će vladajući savez osvojiti apsolutnu većinu u parlamentu koji ima 577 poslanika, prenjeli su tamošnji mediji.
U prvom krugu održanom prošle nedelje, Makronovi centristi u koaliciji Zajedno (Ensemble) i levičarska koalicija predvodjena liderom radikalne levice Žan-Lika Melanšona (Jean-Luc Melenchona) osvojili su približno isti broj glasova, sa blagom prednošću za centriste.
Na trećem mestu je bila ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje liderke Marin Le Pen (Marine), a na četvrtom desničarski Republikanci.
Koaliciji Zajedno je potrebno najmanje 289 mesta za apsolutnu većinu, kao što je to bio slučaj na prošlim izborima 2017. godine kada su Makronovi centristi osvojili 350 mesta.
Kako je prenjela televizija BFMTV, odnos snaga je sada nepovoljniji za predsjednički tabor.
Prema istraživanju agencije Elab (Elabe), Zajedno bi mogao da osvoji izmedju 255 i 295 mesta, a Melanšonova koalicija Nova narodna ekološka i socijalna unija (Nupes) izmedju 150 i 200 poslaničkih mesta što je veliki skok u odnosu na prethodne izbore.
Desnica bi mogla da dobije od 55 do 75 mesta, odnosno mnogo manje nego pre pet godina dok bi ekstremna desnica mogla da osvoji izmedju 30 i 50 poslaničkih mesta.
I ostale ankete prenose neizvesnost postizanja apsolutne većine za Makronovu koaliciju.
U slučaju da vladajuća koalicija osvoji relativnu većinu, to bi značilo da je dalje najbrojnija u parlamentu ali bi morala da sklapa saveze i dogovore za odredjene predloge zakona.
To ne bi bilo prvi put za Francusku, jer su 1988. godine, posle ponovnog izbora socijalističkog predsednika Fransoa Miterana (Francois Mitterand), socijalisti vladali bez apsolutne većine, sa 275 poslanika. Tadašnji premijeri su morali da u nekim slučajevima pregovaraju sa komunistima, centristima, ali i sa desnicom.
List Liberasion (Liberation) je nedavno pomenuo scenario kohabitacije za koju smatra da bi “bez sumnje bila najgora noćna mora za Makronove centriste”. Takva mogućnost je ipak manje verovatna, jer se ne očekuje da će glasači izabrati 289 ili više poslanika iz redova levičarske koalicije.
Analitičari strahuju od malog odziva birača, dok ankete prognoziraju odziv od 44 do 47 odsto od 48 miliona glasača.
Prvi rezultati izlaznih anketa očekuju se po običaju ubrzo po zatvaranju birališta u 20.00.
