“Pa, vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana, pa da vidimo sme li, međunarodna zajednica ili bilo ko drugi, da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom”, riječi su aktuelnog predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koje je izgovorio na današnji dan, 20. jula 1995. godine.
Ova rečenica je dokaz govora mržnje i ratnohuškačke retorike koju je koristio Vučić tokom devedesetih godina.
Tako će predsjednik Srbije će ostati upamćen kao neko ko je želeo da se Bošnjacima sveti kao što su to radili nacisti u Drugom svjetskom ratu kada su uveli pravilo – za jednog ubijenog Nemca streljaće sto Srba.
Više od 20 godina kasnije, Vučić je u Pressingu N1 tvrdio da njegove riječi izgovorene za skupštinskom govornicom nisu verno prenijete.
„To postoji, izvučeno iz konteksta. To je radio prilog RTS-a u vreme najžešće kampanje Miloševića i njegovog režima ’95. godine protiv radikala”, rekao je on u Pressingu.
Dodao je da je “svakako govorio i druge, brojne stvari, za koje sam u tom trenutku mislio da su dobre, a koje sasvim sigurno ne bih danas ponovio”.
Šta je tog 20. jula 1995. godine, samo devet dana nakon pada Srebrenice, Vučić rekao pre, a šta posle pomenute rečenice? Prenosimo dio transkripta rasprave, u kojoj su učestvovali poslanik Nove demokratije Nebojša Leković, predsjedavajući Dragan Tomić i tadašnji poslanik Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić:
PREDSJEDNIK: Ima reč narodni poslanik Nebojša Leković, povreda Poslovnika.
NEBOJŠA LEKOVIĆ: Gospodin Vučić me prozvao i imam pravo na repliku.
PREDSJEDNIK: Reklamirali ste povredu Poslovnika
NEBOJŠA LEKOVIĆ: Samo da kažem da li znam šta je fašizam. Da li je lider stranke koja propagira 100 mrtvih za jednog mrtvog Srbina, da li taj lider nije fašista? Ko je to u historiji radio osim Hitlera. Niko više.
PREDSJEDNIK: Gospodine Vučiću niste dobili reč izašli ste sami. Izašli ste. Izvolite sjedite, daću vam reč. Molim narodne poslanike za tišinu. Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić, odgovor na repliku i nema više replika.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Da kažem, a rekao je opet o čovjeku koga su smjestili iza rešetaka, da je rekao da valjda treba 100 mrtvih muslimana za jednog mrtvog Srbina. Objasniću kako i povodom čega je to rekao Vojislav Šešelj, ali u svakom slučaju je daleko bolje nego da se zalaže kao vi i Slobodan Milošević za sto mrtvih Srba na jednog mrtvog Muslimana. Evo, kako, zašto i o čemu je govorio Vojislav Šešelj. Znam da je teško da vi to razumijete, ali dajte da bar ti vaši savjetnici rade svoj posao, ako ih plaćate, neka se bar potrude da vam nešto objasne. Kada su avioni NATO pakta bombarodvali srpske položaje u Republici Srpskoj, kada je bilo civilnih žrtava na Jahorini, kada je bilo civilnih žrtava u okolini Bihaća, kada je srpska nejač ginula samo zato što su srpska, a ne muslimanska i hrvatska, da vas podsjetim i na onu trudnicu i na onu djecu koja su izginula u školi nedaleko od Bosanske Otoke nekadašnje, tada je Vojisvla Šešelj rekao da je jedini izlaz Srbima da pohvataju ili pripadnike UNPROFOR-a ili da zarobljenike uhvate, pa da ucjene međunarodnu zajednicu, pa vi bombardujte, ubite jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom. Ta izjava je bila upravo dokaz velike slobodarske tradicije SRS i upravo izraz onoga što Vojislav Šešelj želi srpskom narodu a to je sloboda i to je dokaz da nema nikakve veze sa fašizmom.
