Bez obzira što danas, na društvenim mrežama svako može na svom zidu nešto da napiše, kao dio urbane kulture ili nekulture i u Novom Pazaru, na fasadam i zidovima zgrada pored kojih prolazimo nalaze se grafiti, ispisane poruke ili žvrljotine razne sadržine. U većini slučajeva to su ljubavne, političke, poruke navijačkih grupa ili vapaj za nečiju pravdu.
Rijetko se mogu sresti ispisan citati sa dubokom misaonom ili duhovnom porukom, ali ima i takvih. Na zidu kod Tehničke škole i Državnog univerziteta, ispod vizeulno obrađenog grafita „Budi muško“, neko je ispod ispisao, „a ne ekstremista“, te mu na taj način dao na značaju i ukazao mladima šta u stvari treba da budu.
Fotograf i fotoreporter poznatih svjetskih medija, Samir Delić iz Novog Pazara, u svojim fotogafijama se često bavi ovom temom i do detalja je prati u svom gradu. Podsjeća da su grafiti bili neka vrsta javnih novina, javnih glasila iz naroda i da se kroz njih vidi kultivisanost i vizuelnu pismenost.
„Posmatrajući grafite u drugim gradovima, državama jednostavno vidiš kulturu, kultivisanost i pismenost naroda. U principu naši grafiti su lične prirode, Ahmo voli ne znam koga, političke prirode, uništavajuće prirode i, što je najgore, nemaju estetsku vrijednost. To je, nažalost, dokaz da mi nismo pismeni, u izražavanju, na socijalnim mrežama i uopšte, a kamoli da ono što nacrtmo na zid to bude lijepo i prijatno za oko. Da bude šaljivo, duhovito. Kod nas, meni je žao kad vidim grafit na Kuli motrilji, Bedemu“, ističe Delić.
Sjeća se da su se u Novom Pazaru prvi grafiti pojavili krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, a da je ranije bilo strogo zabranjeno njihovo pisanje na javnim mjestima.
„Jedini smisleni grafit, sem ličnih imena, je davno bio na kompleksu Jezero, koje ne postoji i koje je bilo planirano, koje se čekalo isto i kao Kosovo Republika, pa je osvanuo grafit na soliterima Haso i Huso, „Jezero Republika“, tako da je ono „A“ bilo anarchy. U principu su sve grafiti lične prirode. Grafiti su i u školama nožem rezani po školskim klupama, tabli. U Pazaru je grafit iživljavanje“, ocjenjuje.
Za prave, umjetničke grafite, kaže nije potrebna samo hrabrost i farba, već da bi to imalo smisla, treba bit pismen i obrazovan.
„Grafit treba da je urbanizovan, ali u Pazaru ništa nije urbanizovano, pa ni grafiti. Želio sam da vidim nešto smisleno, nešto duhovito… Kao onaj legendarni beogradski grafit ‘Kad ja tamo, a ono međutim’ ili ‘Ko je ugasio mrak, ko je upalio mrak'ö devedesetih. Da bi bio pismen za grafite moraš da budeš načitan, obrazovan.
Krajem devedesetih pojavila se jedna grupa momaka koja je odradila fine grafite na nekim mjestima. Vidite da su rađeni smiješni grafiti zbog neke organizacije MOSI. To se ne daje djeci. Gdje god pogledate vidjet ćete nepismenost, velika slova, bez da to bude uređeno, pristojno“, smatra Delić koji je jedan od napoznatijih i priznatih umjetnika fotografije u regionu.
Smatra i da je većini građana Novog Pazara svejedno kada vide neki grafit.
„U principu mislim da im je svejedno, ali jedino kad neki grafit digne buku neku, kad je nešto politički teško onda svi skoče, reaguju… Mi nismo duhoviti, nismo kultivisani da koristimo grafit. Grafit je oružje, izuzetno mooćno javno oružje, koje stoji na zidu“, koanstatovao je Delić.
Grafit je, podsjeća Delić, pronađen kao sredstvo za pisanje i iz perioda paleolita nacrtani bik u Altamiri je prvi nacrtani grafit i svejtsak kulturna baština.
Ispisivanje grafita u Srbiji je zakonom zabranjeno i, ako umjetnici i autori grafita ne nađu zajedički jezik sa nadležnim organima mogu biti kažnjeni od 5. do 20 hiljada dinara. U Novom Pazaru je, bez obzira na sadržinu sve manje grafita i poruka „džabe ste krečili“.
