0.6 C
Novi Pazar
31/01/2023
NaslovnicaPolitikaMia David: Kosovo i Srebrenica su dve glavne tabu teme u Srbiji

Mia David: Kosovo i Srebrenica su dve glavne tabu teme u Srbiji

Arhitektkinja Mia David izjavila je danas da su Kosovo i Srebrenica dve glavne tabu teme u Srbiji i dodala da mlađe generacija, ne svojom krivicom, ne znaju ni izbliza dovoljno o kontekstu ratova iz devedesetih godina 20. veka na postjugoslovenskom prostoru.

“Pred nama je more neznanja, ali nisu mladi ljudi za to krivi, sistem školstva je do toga doveo. Neretko, oni ne znaju ni ko je pobedio u Drugom svetskom ratu”, kazala je Mia David na međunarodnoj konferenciji “Istine koje se poriču” u Beogradu.

Dodala je da kratke medijske forme mogu da budu kanal da se stigne do mladih ljudi do kojih se inače ne može stići, “što inače desnica mnogo češće i organizovanije radi”.

Prema njenim rečima, sve je veći broj mladih koji su vernici i koji su mnogo konzervativniji od njene generacije.

“Ali, kroz obrazovanje njih treba da učimo kritičkom mišljenju, tu ne pomaže arogancija i zatvaranje sa naše strane”, poručila je Mia David.

Dodala je da i mladi koji nisu bili rođeni u vreme ratova, takođe imaju ratnu traumu.

Književnik Vladimir Arsenijević ocenio je da je civilno društvo iz perspektive velikog broja građana Srbije i dalje shvaćeno kao grupe “domaćih izdajnika i stranih plaćenika”.

Dodao je da vlast u Srbiji neprestano produkuje neprijatelje, a pored “unutrašnjeg neprijatelja”, što su pojedine opozicione stranke i organizacije civilnog društva, režimski tabloidi i od drugih naroda prave neprijatelje.

“Zbog svega toga, iz psihodeličnih razloga, Srbi se identifikuju sa Rusima i samim tim Ukrajinci postaju neprijatelji”, ocenio je Arsenijević.

Docentkinja sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Jelena Lončar kazala je da je poverenje građana u organizacije civilnog društva na veoma niskom nivou.

“Zbog dugogodišnje propagande, građani najčešće prepoznaju organizacije civilnog društva kao neprijatelje. To je narativ koji je režim propagirao još devedesetih godina 20. veka i koji se zadržao do danas”, kazala je Jelena Lončar.

Ana Pejović iz organizacije Forum ZFD ocenila je da u škoslkim udžbenicima “nema ni želje ni motivacije” da se o ratovima iz devedesetih godina 20. veka progovori na pravi način.

Ona je kazala da umetnost može da doprinese procesima suočavanja sa ratnom prošlošću, ali može da bude i vrlo manipulativna i može se koristiti kao oruđe političke manipulacije.

Zabranjeni Dan bijelih trakaGrađanski aktivista iz Prijedora Edin Ramulić rekao je da je u tom gradu ove godine po prvi put bilo zabranjeno okupljanje povodom komemorativne manifestacije “Dan bijelih traka”“Dan bijelih traka nije samo sećanje na ratne zločine, već i sadašnja borba protiv diskriminacije i svih oblika kršenja ljudskih prava. Zasad smo uspeli da odbranimo Dan belih traka od svih nacionalista svih boja”, kazao je Ramulić.“Dan bijelih traka” obeležava se u znak sećanja na 31. maj 1992. godine, kada je krizni štab Prijedora, na čelu sa Srpskom demokratskom strankom (SDS), izdao naredbu kojom je nesrpskom stanovništvu naređeno isticanje bijelog platna na domovima.Istom naredbom Bošnjaci i Hrvati su na javnim mestima na nadlakticama morali nositi bele trake. U zločinima koji su usledili u Prijedoru i okolnim mestima ubijeno je 3.176 osoba, među kojima je 102 dece. Oko 30.000 Prijedorčana nesrpske nacionalnosti prošlo je kroz koncentracione logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.Za zločine u Prijedoru, prema informacijama udruženja žrtava, dosad je doneseno oko 50 pravosnažnih presuda i izrečene kazne od oko 800 godina zatvora.

Branka Vierda iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Zagreba kazala je da je izvinjenje žrtvama veoma važan gest, koji može da doprinese značajnoj transformaciji društva.

Dvodnevnu konferenciju organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Forum ZFD.

spot_img
00:56:54

U fokusu #23

spot_img

FOTO DANA

FOTOGRAFIJA DANA