Regionalna mreža nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) pozvala je danas, povodom 27. godišnjice operacije “Oluja”, institucije u Hrvatskoj i Srbiji da saradjuju po pitanju ostvarenja prava i pravde za žrtve ratnih zločina, a najviše državne zvaničnike da ozbiljnije, odgovornije i hrabrije doprinesu izgradnji mira i odgovornog suočavanja s ratnom prošlošću.
“Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine tokom i nakon operacije hrvatskih oružanih snaga ‘Oluja’, ubijeno je više od 600 civila srpske nacionalnosti i spaljeno više od 22.000 kuća”, stoji u saopštenju YIHR.
Iz straha za ličnu bezbednost, dodaje se u saopštenju, kao i na nagovor vlasti u Kninu, Hrvatsku je tada napustilo više od 150.000 njenih dotadašnjih stanovnika, uglavnom Srba, a njihova imovina je uništavana ili pokradena, a povratak im je praktično onemogućen.
“Prema podacima FHP, oko 10.000 civila izbeglih iz Hrvatske i BiH tokom leta 1995. godine pripadnici MUP-a Srbije su protivpravno hapsili i potom deportovali vojnim vlastima tadašnje Republike Srpske Krajine i Republike Srpske”, navodi se u saopštenju.
Oni su ocenili da prisilne mobilizacije, koje su po njihovim rečima predstavljale najgrublju povredu Konvencije UN o statusu izbeglica, kao i Zakona o izbeglicama u Srbiji, dovele do smrti najmanje 54 osobe, kao i do teških telesnih povreda i psihičkih posledica velikog broja izbeglica.
“U periodu od avgusta do kraja septembra 1995. godine, MUP Srbije je predao oko 5.000 izbeglica kampu za obuku Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, gde su izbeglice prolazile kroz psihičku i fizičku torturu”, navode iz YIHR.
Pred sudovima u Hrvatskoj, a povodom zločina tokom i nakon operacije “Oluja”, donete su samo dve osudjujuće pravosnažne presude za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i ratne zločine protiv ratnih zarobljenika, dodaje se u saopštenju, kao i da je izostalo saučešće žrtvama od strane najviših predstavnika vlasti u Hrvatskoj.
