-5.5 C
Novi Pazar
05/02/2023
NaslovnicaDruštvo„Bratska“ agresija: Slike su identične u svakom ratu, ubijeni ljudi, razoreni gradovi,...

„Bratska“ agresija: Slike su identične u svakom ratu, ubijeni ljudi, razoreni gradovi, nesreća koja je očita na licima ljudi

U Endžio Habu održana je tribina „Bratska“ agresija u organizaciji Pokreta Novi Optimizam i Inicijative mladih za ljudska prava – YIHR.

Prije početka razgovora okupljenima se obratio ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač. Zahvalio se organizatorima i rekao je kako osjeća veliku podršku civilnog društva.

“Često se pitam šta nam daje snagu da se suočimo sa sjevernim čudovištem”, rekao je Tolkač istakavši pomoć zapadnih prijatelja, snagu predsjednika Zelenskog, hrabrost ukrajinskih vojnika, aktivnost volontera, ali i jedinstvo nacije.

“Diktator koji se plaši civilnog društva verovatno neće shvatiti da slobodni ljudi cijene i štite svoju slobodu” zaključio je ambasador.

Novinar N1 Branislav Šovljanski koji je moderirao razgovor, osvrnuo se na izložbu ratnih fotografija „Pozdrav iz Ukrajine“ koja je postavljena u prostoru Endžio Haba, upitavši sagovornike koja im je asocijacija na potresne slike ubijenih ljudi i razorenih gradova.

Novinar Vremena Momir Turudić podsjetio je na ratno iskustvo ljudi sa naših prostora.

“Čovjek se neminovno sjeti onog što je bilo 1991. jer te slike su identične u svakom ratu, ubijeni ljudi, razoreni gradovi, nesreća koja je očita na licima ljudi i koja je u svakom ratu apsolutno ista.

Za ostatak Evrope to je nešto što je novo i što se dešavalo daleko po Africi i Aziji, a za ljude na ovim prostorima to je iskustvo koje su neposredno doživeli” rekao je Turudić.

Urednik magazina Krakter Nenad Čaluković rekao je da stvara osećaj nelagode život u društvu  koje ne želi da vidi ove potresne fotografije i koja je na strani agresora.

“Moramo insistirati na solidarnosti sa ukrajinskim narodom koji je žrtva. Danas je civilizacijski čin biti na strani žrtve. Ali mi već imamo gorka iskustva da vrlo često znamo da stanemo na stranu dželata, pa mijenjamo stav tek sa neke vremenske distance”.

Vladan Marjanović govorio je o podeli uzrokovanoj ratom kako u Srbiji tako i na planetarnom nivou: “na jednoj strani su oni koji prioritet daju pravdi, dok su na drugoj oni koji daju prioritet miru. Ta podjela je postala radikalna. Oni koji smatraju da pravda mora biti prioritet, što smatram da je u redu, oni su saterani u ćošak. Jer šta bi značo mir bez pravde u ovom trenutku? To bi značilo nagraditi agresora za to što je učinio. Sa moralnog stanovišta to je apsolutno neprihvatljivo”.

Novinar nedeljnika NIN zaključio je da šta god da jedna ili druga strana te podjele govorila, ništa to ne vrijedi sve dok je ključ u Putinovim rukama.

“S obzirom da je njegova vladavina od 24. februara prekoračila granicu koja deli tešku autokratiju od diktature, ne možemo da očekujemo da će diktator da se ponaša kako bismo mi hteli i da zaustavi jednu klanicu. Tako da sam krajnje pesimističan po pitanju daljeg razvoja ove situacije”, rekao je Marjanović.

Branislav Šovljanski je podsjetio prisutne na rezultate raznih anketa po kojima je 80 odsto srpskog stanovništva proruski orjentisano, što su učesnici razgovora i prokomentarisali.

Vladan Marjanović slikovito je rekao kako je “srpski nacionalizam metastazirao u ruski nacionalizam, što je krajnje apsurdno”.

“Već je uveliko konstatovano da je jedini čovek koji bi mogao da pobjedi Vučića na izborima, Putin. Postoji totalno iskrivljena predstava o tome šta je Rusija i koliko je Ruse uopšte briga za nas” rekao je Vladan.

Nenad Čaluković takođe se osvrnuo na fenomen da se srpski nacionalizam mejri ljubavlju prema Rusiji. “Rusofilstvo je ovim ratom samo dobilo na efektima, što je pokazano i na izborima. Imamo jednu opciju koja je bila ratno orjentisana devedesetih, ona je najviše profitirala samo na nekom drugom ratu, a to je SPS za koji se kaže da je dobila 100.000 glasova samo zato što su vodili rusofilsku kampanju.”

“Kada je reč o rusofiliji naših političara, u ovoj vladajućoj garnitura nema stalnih uvjerenja. Ovo koketiranje sa rusofilijom i putinofilijom je proizvod čiste kalkulacije i guranje toga kroz medije se otelo kontroli” rekao je Momir Turudić.

“Vlast bi u ovakvoj situaciji rado pokušala da povuče kočnicu” ali, kako objašnjava Turodić, “24. februara se dosta toga promijenilo i mnogi su tu pogubili konce.”

Julijana Mojsilović, novinarka Novog Magazina, govorila je o, po njenom mišljenju, velikoj grešci zapada.

“2014, kada je anektiran Krim, uvedene su blage sankcije, da bi danas dostigle vrhunac koji imaju. Osam godina zapad nije ništa uradio po pitanju smanjenja svoje zavisnosti od ruskih energenata. 24. februara se desilo ono što je moglo da se predvidi. Niko nije mogao da spriječi Putina da krene, ali je moglo da se preduprijede neke stvari koje sad pokušavaju da urade” rekla je Julijana.

Ovoj tribini prethodila su dva razgovora na temu ruske agresije na Ukrajinu: prva tribina RAT I „BRAT“ – Koja je tvoja crvena linija? održana je 9. maja u Novom Sadu, na Dan Evrope i Dan pobjede nad fašizmom, dok je druga održana 14. jula u beogradskom Dorćol Platzu.

Kratku video reportažu sa engleskim titlom, sa ključnim izjavama učesnika navedenih tribina, možete pogledati na ovom linku.

spot_img
00:56:54

U fokusu #23

spot_img

FOTO DANA

FOTOGRAFIJA DANA