Poslednji izveštaj NATO-a o Zapadnom Balkanu donosi nova zabrinjavajuća upozorenja za Srbiju. Ukoliko se rat u Ukrajini nastavi, a naša zemlja bude istrajna u tome da se ne pridruži sankcijama protiv Rusije, kandidatura Srbije za pristupanje EU je u opasnosti, a vlastima preti mogućnost potpune izolacije, navodi NATO.
U poslednjem izveštaju NATO analizira se način na koji se Zapadni Balkan izborio sa izazovima nastalim zbog rata u Ukrajini.
U uvodnom delu jasno je stavljeno do znanja da svako izbegavanje konačnog svrastavanja na stranu Zapada ili Rusije više neće biti moguće.
“Opak i ničim izazvan rat Rusije protiv Ukrajine sada predstavlja trenutak razjašnjenja za Zapadni Balkan. Do sad je Rusija pružala drugačiji put nekim igračima u regionu, međutim, taj put sada liči na ćorsokak.Taj put nudi viziju budućnosti koja je nihilistička, autoritarna, bankrotirana i nasilna. Kako će region reagovati otkriće mnogo o tome kuda ide”, navodi se u izveštaju NATO.
Kad je naša država u pitanju zaključak je sledeći:
“Položaj Srbije postaje sve neodrživiji kako Putinovi zločini postaju veći i sve više zastrašujući. Tako nastaje rizik da bi srpska vlada mogla biti sve više izolovana u Evropi. Kandidatura Srbije je već problematična, a sada je u još većoj opasnosti”, piše u izveštaju, a ovaj zaključak je detaljno obrazložen.
Da li je zaista problem gas
Srbija se u ovom izveštaju spominje kao zemlja koja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa, ali je istaknuto da taj problem u manjoj ili većoj meri ima ceo region.
“Uprkos zavisnosti od ruskog gasa, veći deo regiona je zauzeo čvrst stav protiv ruskog rata protiv Ukrajine. Zemlje regiona, sa izuzetkom Srbije i BiH, usvojile su režim sankcija EU. Srbija je u tom pogledu pošla stranputicom, jer održava određeni stepen vojne saradnje sa Rusijom, kao i sa NATO-om”, navodi se, a zatim posebno naglašava da region većinu svoje energije crpi iz fosilnih goriva, posebno uglja, ne od ruskog gasa.
Na taj način se dovodi pod znak pitanja obrazloženje srpskih vlasti da sankcije Rusiji ne uvodi upravo zbog gasa.
“Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su najveći uvoznici ruskog gasa u regionu, iako je gas relativno mali deo njihovog energetskog miksa. Zapadni Balkan se u velikoj meri oslanja na stare, neefikasne i po životnu sredinu štetne termoelektrane na ugalj, a zemlje regiona nisu dovoljno investirale u održivija energetska rešenja”, piše u izveštaju.
Špijunski centar u Nišu
Posebna pažnja još jednom je usmerena i na Ruski humanitarni centar u Nišu.
“Njihov humanitarni centar u Nišu služi kao centar špijunske aktivnosti, dajući Rusima pristup lokalnoj i nacionalnoj infrastrukturi civilne odbrane, a postoji i niz neformalnih veza, na primer, između nacionalnih crkava, dobrotvornih i drugih organizacija dve zemlje”, piše u izveštaju NATO.
Naglašava se i da Rusija Vladimira Putina već dugo pokušava da iskoristi nestabilnost regiona kako bi ojačala svoju geostratešku prednost, a pre svega igrajući na kartu toga da je NATO bombardovao Srbiju.
“Kremlj je gajio i iskoristio ove zamerke i predstavlja se kao jedini istinski i legitimni branilac srpskih interesa. Problem je u tome što su pritužbe često nacionalističke i što su u prošlosti u ovom regionu izazivale nasilje i rat. Kada Putin koristi ova osećanja, on je savršeno svestan njihovog eksplozivnog potencijala. Zato postoji opravdana zabrinutost da bi ruski rat mogao da podstakne nove pokušaje nacionalističkih političkih snaga i same Rusije da polarizuje regionalnu politiku, pa čak i pokuša da prekroji granice, što bi verovatno dovelo do nasilja i vojnog sukoba u ovom krhkom regionu”.
Pod lupom i akcije građana
Posebno se napominje da je Beograd jedini evropski glavni grad koji je održao miting podrške Rusiji, a ističe se i da među građanima postoji velika podrška ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
“Jedna nedavna anketa je pokazala da 60 odsto Srba krivi SAD za rat, a za 51 odsto ispitanih je kriv NATO, u poređenju sa samo 26 odsto onih koji su krivili Rusiju i 24 odsto onih koji su mislili da su Ukrajina ili EU krivi za invaziju”, navodi se u obrazloženju NATO.
Zbog svega navedenog se zaključuje da postoje znaci da će ova kriza ozbiljno zakomplikovati proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, posebno ako naša država nastavi da narušava evropski konsenzus o sankcijama Rusiji i ukoliko njena javnost vidi EU u tako negativnom svetlu.
