Srbija je još daleko od postizanja vidljivih rezultata u oblasti vladavine prava, koja je “privremeno skrajnuta” zbog geopolitičke situacije usled rata u Ukrajini i zategnutih odnosa Beograda i Prištine, ocenila je koalicija prEUgovor u novom Alarm izveštaju.
Urednica izveštaja Jelena Pejić Nikić, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, izjavila je danas da su u izveštajnom periodu, od maja do oktobra ove godine, evropske integracije Srbije bile u hibernaciji.
Jedan od razloga za to je, prema njenim rečima, bilo to što je Srbija imala vladu u tehničkom mandatu što je ograničilo sprovođenje reformi, naročito u pogledu predlaganja i usvajanja novih propisa.
“Sada vidimo neodlučnost Srbije, odugovlačenje u trenutku kada je pojačana pažnja na region, kada se oživljava politika proširenja usled geopolitičkih previranaja. Ali Srbija nije mogla da ‘jaše’ na tom talasu već je nasuprot tome imala postupke koje iz evropske perspektive dovode u pitanje njeno opredeljenje da postane članica EU”, rekla je Pejić Nikić na konferenciji povodom objavljivanja novog Alarm izveštaja.
Pejić Nikić je rekla da je sve što se dešavalo na gepolitičkom planu skrenulo pažnju sa vladavine prava, osnovnih prava i pitanja bezbednosti, ključnih oblasti u kojima Srbija “nije dobar đak”.
Ona je istakla da i dalje postoji problem u primeni propisa i da je zaobilaženje propisa najizraženije u oblasti profesionalizacije državne uprave i javnih nabavki, dok niz incidenata u oblastima prava žena, deteta i rodne ravnopravnosti pokazuju sistemske propuste.
Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) izjavila je da deluje da je EU umereno zadovoljna zbog usvajanja ustavnih amandmana, ali da mala izlaznost na referendumu govori o tome koliko je građanima bitna reforma pravosuđa.
Mandić je rekla da se u procesu izrade radnih tekstova pet pravosudnih zakona radi sprovođenja ustavnih promena, koji treba da budu usvojeni do februara 2023, vidi koliko smo limitirani ustavnim rešenjima.
“U jednom trenutku su svi akteri bili složni da su amandmani takvi da se moraju popravljati zakonima”, rekla je Mandić, istakavši da Ministarstvo pravde i dalje ima veliki uticaj u pravosuđu.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da metodologija davanja ocena u izveštajima Evropske komisije o napretku u evropskim integracijama može dovesti do pogrešnih zaključaka o napretku, pa se ti izveštaji mogu lako zloupotrebiti.
“Poruke nezadovoljstva iz Evropske komisije treba da budu otvorene i jasne”, rekao je Nenadić.
U polugodišnjem Alarm izveštaju navodi se da su postupanje Srbije u proteklom periodu obeležili nedosledne reči i neubedljiva dela.
“Štaviše, u prethodnih šest meseci izostao je čak i, do sada preovlađujući, pristup ‘štikliranja stavki’, koji podrazumeva gomilanje aktivnosti radi fingiranja reformskih napora”, ocenjuje se u izveštaju.
Izuzetak je, dodaje se, rad na pisanju pet pravosudnih zakona radi sprovođenja izmena Ustava usvojenih u februaru 2022.
U izveštaju se navodi da se na formiranje vlasti čekalo do krajnjeg roka, iako je parlamentarna većina bila jasna, pa su tako reforme u oblasti vladavine prava bile “stavljene na čekanje”.
Ocenjuje se da je od 2015. godine ukupan nivo spremnosti za članstvo Srbije “tek neznatno porastao”, a od 2020. se “ne pomera dalje od sredine puta”, dok je u poglavljima 23 i 24 dobila ocenu 2.
