Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova članica NATO-a, u čijem će fokusu biti jačanje podrške Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije, počinje sutra u glavnom gradu Rumunije.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će učesnici skupa u Bukureštu najveću pažnju posvetiti “ilegalnom ratu Rusije u Ukrajini koji nastavlja da ugrožava evroatlantski mir i bezbednost”.
Ministri 30 članica NATO-a baviće se i pitanjem ulaska Švedske i Finske u alijansu i delovanjem Kine, za koju je Stoltenberg kazao da “povećava prisustvo od Arktika do Zapadnog Balkana i da teži da kontroliše važnu infrastrukturu NATO saveznika”.
Jedna od tema skupa biće i jačanje pomoći Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji, “partnerskim zemljama koje se suočavaju sa ruskim pritiskom na različite načine”, kazao je Stoltenberg.
Tokom dvodnevnog skupa biće održana tri sastanka Severnoatlantskog saveta, ključnog tela NATO-a, zaduženog za donošenje odluka.
Uz ministre članica NATO-a, na sva tri sastanka učestvovaće i šefovi diplomatija Švedske i Finske, zemalja čije se pristupanje alijansi uskoro očekuje. Sve članice NATO-a potpisale su protokol o pristupanju Švedske i Finske, a nisu ga ratifikovale jedino Mađarska i Turska.
Prvog dana skupa biće održana i radna večera, na kojoj će se šefovima diplomatija 30 članica NATO-a, Švedske i Finske, pridružiti ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba.
Dan kasnije, u sredu, biće održana dva sastanka Severnoatlantskog saveta NATO-a. Šefovima diplomatija članica alijanse, Švedske i Finske, na drugom će se pridružiti ministri spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije.
Neposredno pre početka dvodnevnog skupa, Stoltenberg će održati govor na forumu koji, uz podršku NATO-a, organizuju rumunski ogranak Instituta Aspen i Nemački Maršalov fond SAD, a potom će imati bilateralni sastanak sa šefom američke diplomatije Entonijem Blinkenom.
Na konferenciji za novinare povodom skupa u Bukureštu, Stoltenberg je u petak u Briselu izjavio da će alijansa nastaviti da pruža snažnu podršku Ukrajini radi njene odbrane od ruske agresije jer bi u slučaju pobede Rusije ceo svet godinama plaćao visoku cenu.
“Ruski predsednik (Vladimir) Putin ne postiže uspehe u Ukrajini i zato odgovara većom brutalnošću. Talasi namernih raketnih napada na civilnu infrastrukturu ostavili su Ukrajince u veoma teškim uslovima uoči zime. Užasni napadi na civile i važnu civilnu infrastrukturu, uključujući škole i bolnice, predstavljaju ratne zločine i oni koji stoje iza njih moraće da odgovaraju”, naveo je Stoltenberg.
Stoltenberg je izrazio očekivanje da će se ministri u Bukureštu složiti da povećaju i isporuku nesmrtonosne pomoći Ukrajini, koja uključuje gorivo, medicinske zalihe i opremu za zimu.
