Evropska komisija odobrila je paket podrške vrijedan 171 milion eura za razvoj infrastrukture i jačanje privatnog sektora na Zapadnom Balkanu, ali među korisnicima ove finansijske pomoći nema Srbije i Kosova, objavio je Radio Slobodna Evropa.
Od ukupnog iznosa, 94,7 miliona eura namijenjeno je infrastrukturnim ulaganjima, dok je 76,3 miliona eura predviđeno za podršku privatnom sektoru. Dodatnih 2,9 miliona eura izdvojeno je za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini, s ciljem pripreme budućih investicija u oblasti energetike, vodosnabdijevanja, inovacija i istraživanja.
Iz Evropske komisije navode da bi sredstva namijenjena infrastrukturnim projektima trebala pokrenuti ukupno oko 263 miliona eura investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, saobraćaj, ljudski kapital i zaštitu okoliša.
Planirani projekti obuhvataju uvođenje širokopojasne mreže u Albaniji, unapređenje sistema za prijenos električne energije u Sjevernoj Makedoniji, kao i izgradnju i energetsku obnovu obrazovnih objekata u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori. Njihovu realizaciju provodit će partneri iz regiona u saradnji s međunarodnim finansijskim institucijama.
„Ulaganje u naše partnere na Zapadnom Balkanu ključno je za njihovo približavanje Evropskoj uniji. Više od dvije godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, radili smo na tome da preuzete obaveze pretvorimo u konkretne rezultate. Ova ulaganja stvaraju stvarne mogućnosti za građane i čine EU opipljivom realnošću širom regiona“, poručila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Novi paket podrške finansira se iz više izvora Evropske unije, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), sredstva bilateralnih donatora kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Instrument za reforme i rast. Evropska komisija ističe da su ovim paketom dodatno potvrđeni ciljevi održivog rasta i regionalne povezanosti.
Nakon što Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan odobri projekte, slijedi faza implementacije, koja uključuje potpisivanje sporazuma s partnerskim institucijama, pokretanje tehničkih studija i završetak procedura potrebnih za realizaciju ulaganja u privatnom sektoru.
Kosovo i Srbija bez projekata
Među zemljama bez odobrenih projekata nalaze se Srbija i Kosovo, ali iz različitih razloga. Portparol Evropske komisije pojasnio je da u slučaju Srbije projekti iz Fonda za reforme i rast nisu mogli biti odobreni jer sredstva iz Plana rasta u tom trenutku još nisu bila dostupna. „Sada, kada je Srbija dobila dodatna sredstva iz Plana rasta kroz isplatu prve rate, projekti koje je Komisija pozitivno ocijenila mogu biti upućeni na razmatranje Upravnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan“, naveo je portparol EK Gijom Mersije.
Kosovo, s druge strane, još ne ispunjava zakonske uslove za korištenje sredstava jer nije ratifikovalo sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta. „Stoga Kosovo još ne može koristiti sredstva iz Plana rasta. Nadamo se da će se ovo pitanje uskoro riješiti“, poručili su iz Evropske komisije.
Proces ratifikacije na Kosovu nije završen zbog političke blokade i dva kruga parlamentarnih izbora tokom prošle godine, što je odgodilo formiranje novih institucija. Evropska unija očekuje da bi, nakon stabilizacije političke situacije, i Kosovo moglo pristupiti dostupnim fondovima.
Dodatno, Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja jedan od ključnih instrumenata EU za ubrzanje ekonomskog približavanja regiona Uniji, uz fokus na reforme, investicije i regionalnu saradnju.