Analitičar Nedžmedin Spahiu je mišljenja da “postoji mogućnost da SAD podstaknu sukob ukoliko predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpska politička klasa ne budu dosljedni i ne sprovedu dogovore postignute u dijalogu”.
On je u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da misli da će Aljbin Kurti formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, jer će Amerikanci lako da ga promjene ako to ne uradi. Takođe, ukazuje da je Kurtijev uslov da Zajednica stupi na snagu u momentu kada se otvori diplomatsko predstavništvo Kosova u Beogradu.
U januaru ste upozorili na opasnost od rata ako do marta ne bude dogovora u dijalogu između Beograda i Prištine. Nekakav dogovor je postignut, ali i dalje smatrate da je rat moguć, pa i da bi Amerika mogla da ga podstakne. Na osnovu čega to zaključujete?
To je moja analiza na osnovu svih preduzetih koraka, interesa, nagovještaja… Logično je da SAD žele da srede situaciju na Zapadnom Balkanu i da okrenu politiku Srbije ka Zapadu. Ako to ne bude postignuto diplomatijom i mirnim putem, uradiće se drugačije, upotrebom sile. U tom slučaju moraće da se nađe povod, na Kosovu ili negdje drugdje.
Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil pre nekoliko dana govorio je o pronalaženju diplomatskih rešenja za naizgled nerješive probleme, uputio je i saučešće porodicama poginulih u NATO bombardovanju. Koji bi bio interes Amerike danas da odustane od diplomatskih napora i da isprovocira oružani sukob u koji će uvući Srbiju?
Zato što je u Srbiji teško primjeniti politički kurs koji traje već 179 godina, od Načertanija Ilije Garašanina, iz 1844. u kom je navedeno da politika Srbije treba da bude balansiranje između Zapada i Rusije. Tu politiku je Srbija većinom vremena vodila do danas. Predsednik Vučić govori da hoće mir i da će sprovesti postignute dogovore, ali je pitanje da li će on biti dosljedan do kraja. Ne kažem da će 100 odsto biti rata, nego da je to mogućnost ukoliko predsednik Vučić i srpska politička klasa bude htjela da izigra Zapad, ili u slučaju da u Srbiji bude nekog puča da bi se svrgnuo Vučić upravo zbog dogovora sa Zapadom i Kosovom.
Kako bi došlo do rata, na kojoj teritoriji?
To može da bude na Kosovu ili recimo u Bosni jer je tu najkrhkija situacija, a Srbija bi u to bila uvučena. Za to bi se pripremila i međunarodna javnost. Ali ne kažem ja da će Vučić svakako izigrati Zapad, ovo je samo teoretska mogućnost.
Poslednji sporazum iz Brisela ističe obavezu sprovođenja ranije postignutih dogovora, a jedan od njih je ZSO. Mislite li da će Aljbin Kurti formirati ZSO?
Mislim da hoće. Ukoliko on to ne uradi onda će Amerikanci lahko da promjene vladu u Prištini i da postave nekog drugog ko će to da uradi. Jer Amerikanci na Kosovu mogu da promjene vlast kada god žele, što nije slučaj u Srbiji. Da bi tamo promjenili vlast, tu mora da bude neki rat.
Treba li očekivati da Kurti formira ZSO do kraja godine?
Kurti uslovljava da Zajednica opština sa srpskom većinom stupi na snagu u momentu kada se otvori stalno diplomatsko predstavništvo Kosova u Beogradu na kom će da se zavijori zastava Kosova, kao i predstavništvo Srbije na Kosovu, jer je to za Kosovo važno kao vid priznanja. Nema logike da Srbija ima diplomatsko predstavništvo u Novom Sadu ili Nišu.
Mislite da je realno da Srbija na to pristane? I da i dalje čeka na formiranje ZSO?
Zajednica će pre toga biti dogovorena, a u zakonu koji kosovski parlament bude usvojio o Zajednici pisaće da on stupa na snagu istog dana kada će biti otvorena diplomatska predstavništva u Beogradu i Prištini. Kurti će verovatno izaći sa prijedlogom oko Zajednice koji se Vučiću neće dopasti, a predlog Vučića biće daleko od Kurtijevog, tako da očekujem da će međunarodni posrednici predložiti neki svoj predlog za Statut Zajednice koji će biti u formi uzmi ili ostavi. Ako Kurti to ne prihvati onda će biti promjene vlade u Prištini, ako to ne prihvati Vučić, onda će biti teško za Srbiju. Francusko-nemački predlog izbjegao je reč priznanje, ali se ono podrazumeva u nekim tačkama, a najkonkretnije u ovoj o otvaranju predstavništava. Njihovo otvaranje i formiranje Zajednice su trampa jedno za drugo.
Obaveza Prištine da formira ZSO postoji već deset godina. Kada se dogovarala nigde nije bila uslovljena time što Kurti sada traži…
Nije, zbog toga što je bilo očekivanja da se primjene neke druge stvari, a dogovor iz 2015. o Zajednici je bio kontradiktoran. On je dao ovlašćenja Zajednici a sa duge strane sporazum je trebalo da potvrdi Ustavni sud Kosova. Taj sud je rekao da je to protivustavno i ostalo je da se ponovo dogovara. Sada će ili morati da se skine ta stavka oko Ustavnog suda ili da se preurede članovi koje je sud proglasio kao sporne.
Zbog čega Prištini smeta kada se kaže Zajednica srpskih opština a ne Zajednica opština sa srpskom većinom?
Zato što to nisu opštine Republike Srbije već Republike Kosova. One imaju srpsku većinu, kao što na Kosovu postoje opštine sa turskom većinom. I Bošnjaci traže da se formiraju dve opštine sa bošnjačkom većinom, ali su to i dalje kosovske opštine u kojima su na snazi kosovski zakoni. Velika je razlika kada se kaže srpska opština, to može za Požarevac ili za Suboticu koja nije većinski srpska ali jeste srpska opština jer je u okviru Republike Srbije.
Ako bi došlo do novih izbora kao posljedica toga što Kurti ne sprovodi sporazume iz dijaloga, ko bi od opozicionih partija bio po meri Zapada, pošto je opozicija oštar kritičar dogovora iz Ohrida?
U opoziciji su ABK, DPK i DSK, i to bi bila neka koalicija od ovih stranaka. Za Zapad je važno da se sprovedu dogovori, a Kurti je tu najtvrđi orah ako govorimo o suprotstavljanju strancima. Ovi drugi bi lakše popustili.
